О ПРОЈЕКТУ
Пројекат „140 година слободе – мултимедијални музеј успомена“ указује на значај културног наслеђа за једно друштво и ангажовања појединаца да брину о својој баштини. Позвали смо наше суграђане да из породичних архива извуку успомене које су обележиле дух Ниша у периоду од 1978. до данас, како наслеђе стварно генерацијама не би остало само у кућама, далеко од очију јавности и генерација које долазе.
Пројекат је дигитално забележио дух једног времена Ниша, сачувао од заборава и уништења, и остаће будућим генерацијама на доступним платформама.
Пројекат „140 година слободе – мултимедијални музеј успомена“ реализују Млади амбасадори уз подршку Министарства културе и информисања Владе Републике Србије. Пројекат је укључен у обележавање Европске године културног наслеђа на националном нивоу.
ГАРДЕРОБА
Кажу да одело не одређује човека али одећа може да нам дочара како се друштво развијало. Мода се временом мењала, често и враћала на сцену у мало модификованом издању.
Као и данас, стил одевања се разликовао у граду и на селу.
Почетком 20. века, у градским срединама, женску моду је карактерисала формална гардероба са дугим, равним сукњама и хаљинама, као што приказују фотографије брачног пара из 1910. и сестара из 1920.
На селу је већим делом била заступљена народна ношња, коју су носили и мушкарци и жене. Давне 1936. девојачки јелек је био неизоставан одевни предмет сваке девојке.
70-те године су донеле многе слободе, па се заједно са променом друштва мењао и стил одевања. Код жена су постале популарне хаљине изнад колена без рукава.
90-те године су карактерисали нови кројеви, остаће упамћене по белим кошуљама са великим крагнама у моди за децу.
ДОКУМЕНТА И КЊИГЕ
Ако желимо да упознамо једно друштво, најбоље је да погледамо писани траг који је остао за људима који су ту живели. И данас се у школама користе читанке, само је 1938. она мало другачије изгледала. Не знамо шта је све могло да се купи за новчаницу од 100 динара 1929. године али можемо да видимо колико се разликује од данашње. Велики јубилеји су одувек били важни за нашу земљу, па је 1928. лист “Правда” обележио ослобођење Ниша на насловној страни. Неке ствари су непролазне и генерацијске, као књига “1000 зашто, 1000 зато”. А неке се једноставно не мењају суштински, као што је сведочанство из 1958. године.
Период од 140 година је дугачак, али нам показује да и даље баштинимо исте вредности писане речи, само су нам форме савременије.
ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ
Један народ можете најлакше упознати преко његових становника, њихових обичаја, културе, начина комуникације и менталитета. Бројни велики и мали догађаји у последњих 140 година драстично су утицали на менталитет српског народа. Велики у рату и миру, жељни нових знања и технологија, предводници у спорту и моди, Срби су се лако уклапали у нове трендове који су владали у свету. Одлика људи и догађаја са овог поднебља је да прихватају нове информације и знања, брзо их адаптирајући у својим срединама.
НАМЕШТАЈ
Намештај и ситни, специфични детаљи карактеришу, не само укус домаћице, него и модне трендове који су тада владали. Свакако, ради се о детаљима које стварају незаборавну слику у нашем сећању која нас везују за лепе успомене детињства. Обичај у Србији је да се овакви детаљи чувају и не износе из кућа па чак и кад их је мода одавно превазишла.
ПРЕДМЕТИ ЗА РАД
Оруђа дефинишу уметника и радника. Уколико је познавалац вичан, без обзира о намени производа, он лако може да створи право мало уметничко дело. Оруђа за рад, неовисна о времену настанка, и данас налазе примену у свакодневном животу.
РУКОТВОРИНЕ
Вредне руке наших мајки и бака стварале су права мала уметничка дела. Стари занати, попут веза на платну, представљају значајно културно наслеђе једног народа. Само очувањем овог знања и преношењем на нова поколења, уклапајући га са савременим дизајном и трендовима, омогућује свима нама да упознамо културни идентитет нашег народа.
ПОЗДРАВ ИЗ...
Док нисмо почели да користимо савремене начине комуникације, поздраве смо вољенима слали писаним путем: писмима, честиткама, разгледницама.
Још 1916. из Великог рата су се војници путем разгледнице јављали својима да су добро и да не брину.
Како је некад изгледао одмор у бившој СФРЈ можемо видети на разгледницама које су слали они који су тих година летовали у бившој Југи. Након распада Југославије, добар део нашег становништва је почео да летује у Црној Гори и да шаље топле поздраве са Јадрана.
Почетак 21. века је обележио и слање разгледница за честитање Нове године, док се та пракса код малог процента нашег становништва задржала и данас.
ТЕХНИКА
Ефекат индустријске револуције најбоље видимо у уређајима који се константно мењају у нашим домовима. Таман када сви укућани овладају техником коришћења тренутних верзија, неки потпуно нови производ појави се на тржишту. Телевизија и радио су и данас главна средства за забаву, функција им је иста, само се они по изгледу и доступности веома разликују од апарата који су коришћени 60-их и 70-их година.
СЕЛО
Слика српског села се у последњих 140 година највише мењала по броју становника, који су масовно одлазили у градове. Куће које су се градиле на селу у првој половини 20. века биле су од блата и прућа, иако у трошном стању неке су се и до данас очувале и у њима живе претежно старији становници. Предмети за рад на селу, као што су колица за превоз робе и ствари или оруђа за копање земље, се и данас користе у незнатно измењеном облику. Дрва за огрев и штедњак су и даље незаобилазни елементи сваке породице на селу.
МУЗИКА И ПЛОЧЕ
Музика је одувек била важан део наше традиције. Уживали смо у њој једнако пре 140 година као што уживамо и данас, само су нам се инструменти и жанрови мењали. У првој половини 20. века гусле су биле незаобилазан детаљ сваког сеоског славља, јер су чинили атмосферу живом и веселом а можемо видети како су изгледале оне направљење 1933. У другој половини 20. века произведене су прве грамофонске плоче у Србији и није било породице у Србији која их није имала. Музика са грамофона је била нарочито популарна 80-их година а можете видети како је грамофон произведен у том времену изгледао.
СТВАРИ ЗА ДОМАЋИНСТВО
Каљева пећ и сандук за дрва су красили дневну собу наших предака у 19. веку, мада видимо да су се у неким породицама задржали и данас. Крека веса је у другој половини 20. века била незаменљиво грејно тело у сваком домаћинству и у сеоским срединама се и даље може видети.
Аван са тучком и млин за кафу су коришћени за уситњавање зачина и кафе па су временом постали замењени машинским ситњењем робе и куповином готових зачина и кафе. Предмети у којима се некада припремала и конзумирала храна буде носталгију за неким прошлим временима.
НОВЧАНИЦЕ
Инфлација у СР Југославији износила је чак 19.810,2 %, Народна банка СРЈ крајем 1993. године на врхунцу хиперинфлације издала је новчаницу од 500 милијарди динара са ликом Јована Јовановића Змаја. Цене су се удвостручавале сваких 16 сати. У том периоду немачка марка је постала незванично средство плаћања. Појединци су за плату могли да купе само две марке. Пакла цигара коштала је пре подне 1.000.000.000 динара, а већ увече би њихова цена била двоструко већа. Статистичари су забележили да је обичан коверат у децембру 1993. коштао 3,5 милијарди динара. Продавнице су биле празне, а за теглу краставаца требало је издвојити 2.100, а за два литра млека или 200 грама сенфа чак 500 милијарди динара.
ХВАЛА!
Јединствена и незамењива културна вредност једног народа огледа се управо у културном наслеђу које, стварано генерацијама, указује на целокупни друштвени, образовни и културни развој једног народа, означавајући тако његов идентитет у свету различитости. Брига о очувању и презентовање културног наслеђа на прави начин није само декларативна обавеза, већ и морално начело целокупног друштва и сваког члана заједнице појединачно, који препознају значај културног наслеђа.
Хвала свима који су допринели стварању „Музеја успомена“, посебно:
Хаџи Ивану Редију
Драгани Милић
Ивани Јоцић Веселић
Лаву Крсмановићу
Бојани Петровић
Емилији Лазић
Породици Милојковић, Мирјани и Ивану
Породици Андрић, Љубици и Милошу
Нађи Арнаутовић
Даници Николић
Јовани Трајковић
Данилу Ђокићу
Породици Ђуровић, Настасији и Теодори
Ани Илић
Катарини Милојковић
Јани Грујић
